Kada bi se trebalo navesti neko tipično jelo za Badnjak, u gradu na Savi to bi bio šaran s krumpir salatom. Recepti za pripremanje ove, kažu ljubitelji, ukusne, a cijenom svima dostupne ribe, ponešto se razlikuju, kao i termini 'središnjeg' badnjeg obroka.
SLAVONSKI BROD - Da slavonski običaji odumiru, poznata je stvar. Ipak, postoje među njima iznimke, oni koji se „žilavo“ drže, čak i u urbanim sredinama, gdje se oni inače gube još brže nego na selu.
Jedan od takvih običaja, koji i dalje živi, barem u određenoj mjeri i obliku, jest badnji meni te neki njegovi popratni sadržaji. Zanimalo nas je kako građani Slavonskog Broda, „mesoljupci“ kao i većina iz ove regije, „preživljavaju“ Badnjak za stolom.
I.B./Plus
- Već tradicionalno pripremamo pečenog šaran i krumpir slatu. Uzimamo divljeg šarana jer je bolji, u ribarnici na tržnici. Recept je jednostavan: riba se dobro očisti i začini te stavi u pećnicu. Serviramo ga cijelog, u komadu, jedino ga prije pečenja malo razrežemo da ga bude i kasnije lakše rezati - predstavila je svoj sutrašnji „plan“ Anita Krajnović, dodavši odmah poznato gastronomsko pravilo da „šaran mora u nečemu plivati“.
- Medena rakija je obvezna, a šarana „zalijemo“ i bijelim vinom.
Za „gradskim“ stolom spomenute zadržao se još jedan starinski običaj.
- Palimo svijeću u žitu. Ona se potom gasi okretanjem u čašu s plodovima, pri čemu se gleda koliko ih se za nju zalijepilo. Što ih je više, to će nova godina biti plodnija.
Šaran iz privatnog uzgoja odabir je i Gorana Buljana, ali je recept nešto drugačiji.
I.B./Plus
- Znam osobu koja ima jako dobru robu, stoga ćemo ove godine nabaviti od nje. Ranije smo šarana kupovali u ribarnici. U svakom slučaju, supruga obično priprema pohanog šarana, a ja, kad sam baš „motiviran“, šarana na rašljama, u svom dvorištu, što mi je osobno najukusnija varijanta. Za Badnjak jedem još i oslića.
Bile slatkovodne ili morske, u Goranovu domu ribe po pitanju „vode“ nisu izbirljive.
- Pijemo sve!
Zbog zdravlja i godina, Mile Mažuran s pićem je ipak oprezniji.
I.B./Plus
- Pijemo na Badnjak medenu rakiju, a svaki dan poslije ručka, pa tako i badnjeg, čašu crnog vina.
Iz istog razloga, tvrdi g. Mažuran, kod njega nastoje ribu jesti što češće, a ne samo za posne dane. Kao umirovljenici, obično kupuju neke jeftinije vrste, ali Badnjak je ipak posebna prigoda.
- Najviše jedemo, recimo, srdele, ali sutra ćemo pripremiti brancina ili oradu, koje su dosta skuplje. Ribu ćemo peći, a kao prilog pravimo krumpir salatu, i to je otprilike to.
Kad je riječ o badnjem meniju, iako se u pravilu posti cijeli dan, obično je jedan obrok „glavni“, ali je njegov termin već individualna stvar.
- S obzirom na to da svi radimo te ne stignemo ranije, kod nas je to nešto između ručka i večere, oko 17-18 h, kada se svi konačno okupimo - objasnila je Anita Krajnović. Kod Mile Mažurana radi se o uobičajenom ručku.
Svi sugovornici kazali su da, prigodničarski, mole prije večere. Sudeći po predstavljenim menijima, ona ipak mora biti dovoljno „jaka“ da bi bili siti i koncentrirani, ali i dobro raspoloženi, do kasno, jer na kraju odlaze na polnoćku, „krunu“ ovoga dana i njegovih običaja.
