PROFESOR matematike Mato Ćuk dobro zna koliko njegovi učenici mrze predmet kojeg predaje. Tek dvoje troje pokazuju kakvo-takvo zanimanje, ostalima matematika je čista tlaka. Naravno, u svakom razredu postoje izuzeci, pa tako i u ovom, u učionici u koju je upravo ušao. Vlasta Marković, mali matematički genij, jedina se smiješila kada bi ušao u razred. Svi drugi bili su namrgođeni s gotovo neprijateljskim izrazom na licu.

Profesor Ćuk nastoji matematiku učiniti zanimljivom pa se potrudi i najdosadnije gradivo umotati u kavu zgodnu priču ne bi i zainteresirao svoje učenike. Danas će učiti o broju pi. Dosadno da dosadnije ne može biti. Ali dosjetio se.

- Neki od vas, siguran sam, već su čuli za broj pi…

- Ja nikad – reče Dražen iz treće klupe, sklon provokacijama. Čuo sam za 1, 2, 3, 200, tisuću, milijun, milijardu, ali baš nikad za pi.

- Zanimljiv je to broj – nastavi profesor Ćuk. - Iako ga obično zaokružujemo na tri decimale, on je zapravo beskonačan broj. Godine 1973. matematičari su izračunali milijuntu decimalu tog broja. Zapisana je u knjizi koja se zove Piblija.

- Biblija? - uskoči opet onaj nesretni Dražen.

- Bilo bi ti bolje da ne sjediš na ušima - reče profesor Ćuk. - Rekao sam Piblija, pi, kao broj pi. Rekoh, prije 50 godina izračunata je milijunta decimala tog broja. Ali znanost napreduje. Posljednji izračun s kraja 20. stoljeća kaže da broj pi ima oko 206 milijardi znamenki. Možete li to zamisliti: 206 milijardi znamenki…

Profesor Ćuk prođe pogledom po razredu, poput reflektora na pozornici kazališta kad prati glumca. Vidio je da učenici nisu fascinirani. Tek onih dvoje troje, i dakako mala matematička genijalka Vlasta Marković slušali su ga s pozornošću. Ostalima misli su bile tko zna gdje. Zato je sada odlučio ispaliti najzanimljiviji dio priče.

- Jasno je da nitko ne može zapamtiti sve decimale broja pi. Ali postoje ljudi poput profesora

Alexandera Craiga Aitkena, iz Edinburgha, koji je uspio zapamtiti tisuću decimala. Nadmašio ga je Simon Plouffe, on je zapamtio čak 4.096 znamenki. Ubrzo, novi je rekorder postavio Rajan Mahadevan kad je 1983. godine uspio izrecitirati nevjerojatnih 31.811 znamenki. Dvanaest godina kasnije Hiroyuki Goto oborio je i taj rekord. Nabrojao je 42.195 znamenki. Da biste uopće mogli shvatiti koliko je to reći ću vam: trebalo mu je punih devet sati da izgovori toliko brojeva.

Profesor Ćuk napravi malu stanku. Bar pola razreda gledalo ga je razrogačenih očiju. Sada je trenutak da pođe dalje.

- Znadete li kako se još zove broj pi?

- Ludolfov broj – zacvrkuta Vlasta, njemu najdraža učenica.

- Bravo! – reče profesor Ćuk. Pa nastavi: - Siguran sam da znaš i više od tri decimale na koje obično zaokružujemo broj pi. Ali da vidimo, zna li još netko osim tebe?

- Znam ja. Znam četiri decimale broja pi – javi se Hrvoje iz druge klupe, jedan od onih koje matematika uopće nije zanimala.

-  Daj, molim te – reče pomalo ljutito profesor Ćuk. – Mogao bi već prestati s tim glupostima. Pokrij se ušima i šuti.

- Znam stvarno profesore, znam četiri decimale broja pi…

- Pazi Hrvoje, sam si se javio. Šegačiš se. Tebi je do cirkusa, ali taj bi te cirkus mogao koštati. Pokaže li se da ne znaš bar tri decimale broja pi dobit ćeš jedinicu. Onu debelu, koju ćeš teško ispraviti.

- Znam, profesore, znam četiri decimale.

- Upozoravam te, ne šegači se…

- Vidite profesore, moj tata posljednjih tjedana stalno upotrebljava broj pi. Množi i dijeli i stalno gunđa i govori: ''A, u pi, a u pi, a u pi materinu. U pi materinu''… A onda počinje proklinjati one koji su nam uveli euro: ''Što fali kuni? Što fali Mađarima koji čuvaju svoju forintu, ili Česima koji ne daju krunu, Poljacima koji se ne odriču svojih zlota?''. I opet nešto dijeli i množi i stalno ponavlja: ''A u pi, a u pi, a u pi materinu…''

- Ali kakve to veze ima s onim o čemu danas govorimo? – upita zbunjeno profesor Ćuk.

- Ima. Pa pitali ste zna li netko bar tri decimale broja pi. A ja znam četiri.

- Pa hajde da čujemo, Hrvoje, samo bez šegačenje.

- Kad mi je već dosadilo slušati oca kako, dijeleći i množeći, stalno ponavlja, a u pi, a u pi, a u pi materinu… pa opet, a u pi materinu, upitao sam ga što mu to znači.

- I što je odgovorio? - upita profesor.

- U pi materinu, rekao je. Pa još jednom ponovio: u pi… Da bih znao koliko šta košta, sada sve moram dijeliti i množiti sa 7,5345. Eto vam broja pi na četiri decimale: 7,5345.

- A u pi, u pi materinu – reče profesor Ćuk. - Eto tebi, dragi moj Hrvoje jedinica. I to bez decimale.