SAMO rijetki stanovnici Raja i Pakla znaju da u Čistilištu postoji malo, skrovito mjesto na kojem se mogu sastajati. Ta tajna ljubomorno se čuva, onako kako se na Zemlji čuvaju državne i vojne tajne, no baš kao i na Zemlji, oni najprivilegiraniji za njih saznaju. A oni koji su bili najprivilegiraniji na Ovom Svijetu, uspjeli su taj status zadržati i na onom, Drugom, pa su se tako Sloba i Franja u ugodnoj hladovini Čistilišta našli kako bi riješili neke zemaljske probleme.

- Gde si bre Franja, dugo te nisam video – kaže Sloba svom sugovorniku srdačno mu pruživši ruku koju Franja prihvati s blagom zadrškom. – Zovu me oni moji odozdo, Aca i kako li se ono zvaše, Ana, jebem li je, zbog onog Tesle. Čuli su vele kako ćete na evro stavit lik našeg Tesle. Pa, eto, zvao sam te, bre Franja, da to ljudski rešimo. Ako smo onako lepo sarađivali u ratu, možemo bre i u miru. I ko je bre taj Tesla da zbog njega zaratimo?

- Čuo sam i ja nešto o tome, gospodine Slobo ali ovi moji dolje slabo me informiraju. I nisu mi ništa službeno rekli. Malo ih je stid, guraju na kovanicu eura Srbina Teslu, a mene, oca domovine, domoljuba i Hrvata neće. Pa im je malko neugodno da mi to jave. Ali saznao sam ja to, gospodine Slobo, imam i ja još neke svoje dolje.

- I kud, bre, baš navališe na našeg Teslu. A imate boljih rešenja, Franja bre, boljih rešenja za evro. Šta bre ne stave poglavnika, ili šta ja znam, onaj kameni cvet, onaj spomenik u Jasenovcu? Ili crkvu u Glini, bre? Ili ono vaše lepo veliko ''U''? Ima toliko toga a oni tvoji, bre, navališe na Teslu, k'o Amerikanci na Mars.

- Nažalost gospodine Slobo, ja tu ništa ne mogu. Ne slušaju me oni dolje. Kao zaklinju se stalno u mene, a rade sve protiv. Pa vidiš da mi ni lik na euro neće staviti.

- Pa nemoj bre tako, Franja. Pa nazvali su po tebi zagrebački aerodrom.

- A što su drugo mogli, moj gospodine Slobo. I njega bi nazvali po Nikoli Tesli da vi prije toga niste tako nazvali onaj vaš u Beogradu. Pa nisu mogli. Da su ga kao i vi nazvali po Tesli, dolazilo bi do zabune. Turisti bi nam, greškom, odlazili u Srbiju umjesto da uživaju na našem Jadranu.

- Jeste bre Franja. Mnogo vam je lep taj Jadan. Naročito onaj stari srpski grad Dubrovnik.

Franja se nelagodno štrecne.

- Vidite gospodine Slobo, mi Hrvati nismo se bunili kada ste Teslu stavili na vašu novčanicu od 100 dinara. Ni Milutina Milankovića na novčanicu od dvije tisuće. A obojica su naša. Obojica rođena u Hrvatskoj. Milanković išao u gimnaziju u Osijeku, rođen i sahranjen u Dalju, u Hrvatskoj. Pa znate da su mu vaš predsjednik i naša bivša predsjednica zajedno otkrili spomenik u rodnoj kuću u Dalju. Sjećate se, pričali smo o tome u ljeto 2016.

- Sećam se bre Fanja, kako se ne bih sećao. Častio sam te viskijem tim povodom.

- Vidite stvarno gospodine Slobo, ne mogu pomoći oko Tesle. Ne slušaju me oni moji dolje. A i da kažem nešto, rekli bi kako sam ljubomoran što su Hrvati izabrali Teslu a ne mene da budem na kovanici od pola eura.

- Pa ti bre Franja zaslužuješ bar ceo evro. A ne pola, kao Tesla.

- Zaslužujem ja i da me stave na novčanicu od 500 eura, ako ćemo pravo.

- Nego vidi Franja, imam ja rešenje. Ajde bre da se okrenemo poslu, biznisu, bre. Pa rat smo završili pre skoro tri decenije. Sad je vreme da sarađujemo. Ajde da iskoristimo tog Teslu, da i mi bre nešto tu pazarimo.

- Molim, kako ste to mislili gospodine Slobo?

- Pa vidi bre Fanja. Oni tvoji dole su u Evropskoj uniji i NATO-u. Imate, bre jake veze i saveznike. Moji su dobri s Rusima. Pa sve nešto mislim da iskoristimo te veze i naplatimo Teslu.

- Kako gospodine Slobo?

- E moj Franja, ništa vi Hrvati ne razumete. Hajde bre da zajedno, moji i tvoji, tužimo Elona Muska, je li se tako zvaše, jebem li ga? Da ga tužimo međunarodnom sudu šta je bez pitanja i naše dozvole, a Tesla je naš, zajednički, uzeo njegovo ime za one svoje automobile. Bez pitanja, bre. Pa ne može to tako. Hajde bre da ga zajedno tuže moji i tvoji, da tražimo 10 posto od svakog prodanog automobila. Prihvatiće to i tvoji i moji. Svakom je milo 10 posto.